Rotary e-Club D2483

Novosti

Potencijal upotrebe kriptovaluta za razvoj društva, lokalnih zajednica i humanitarni rad

Datum

24. maja 2018.

O kripto-valutama se obično piše senzacionalno – ili kao o sredstvu za brzo bogaćenje, ili kao šemama za prevare. Imaju li, međutim, one širi društveni potencijal, korist za lokalnu zajednicu i humanitarni rad?

U nameri da pokrene diskusiju na ove teme, Rotary E-klub Srbija i Crna Gora, uz podršku Rotary Distrikta 2483 i Dash kriptovalute i saradnji sa Globalnim dogovorom Ujedinjenih Nacija, organizovao je događaj i panel diskusiju 14. maja u hotelu Hilton u Beogradu (više ovde). Događaj je spojio različite zajednice – donatorsku i razvojnu, humanitarnu i volontersku, tehnološku, poslovnu i političku. Panel je ukratko uveo koncept, prednosti i mane kriptovaluta i blockchain tehnologije, a potom dao primere njihove upotrebe po svetu, uz diskusiju o potencijalima i rizicima.

Događaj je otvorio Njegova Ekselencija Ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji Jan Lundin, predstavljajući trendove Švedske ka društvu bez keš-novca (cashless society) i društvene izazove koje tehnološke inovacije imaju potencijal da reše. Na panel diskusiji učestvovali su Arvin Kamberi iz Diplo fondacije, Ivan Bjelajac iz MVP Workshop, Željka Topalović i Slobodan Marković iz UNDP Srbija, Slobodan Milovanović, doktorand na univerzitetu u Upsali u Švedskoj i Nikola Božić iz Istraživačke stanice Petnica. Panel su moderirali Tamara Vučenović, novinarka Radio Beograda, i Vladimir Radunović ispred Rotary E-kluba.

Kao i drugi događaji Rotari zajednice, i ovaj je imao i humanitarni karakter. Zahvaljujući donaciji Dash kriptovalute, Rotari E-Kluba i Distrikta Srbije i Crne Gore, podrška u vrednosti od 1400 evra data je udruženju „Daj mi ruku“ i projektu „Stariji brat – starija sestra“ za organizaciju manifestacije „Šta sve umem, šta sve znam“ za decu sa smetnjama u razvoju, u partnerstvu sa osnovnom školom „Sava Jovanović Sirogojno“ iz Zemuna (više ovde).

Tekst predstavlja sumarum glavnih poruka sa panel diskusije.

 

Kriptovalute i blockchain

Kriptovalute predstavljaju digitalni novac koji se kreira i čije se transakcije verifikuju uz pomoć kriptografije. Korišćenje kao i vrednost valuta određuju korisnici i/ili kreatori kriptovaluta, nezavisno od centralnih autoriteta poput banaka i regulatora, čineći ih (teoretski) imunim na uticaj država i finansijskih administracija.

Većina kriptovaluta bazira se na blockchain tehnologiji, koja predstavlja distribuiranu evidenciju finansijskih transakcija (ali se može koristiti i za evidenciju drugih transakcija poput zemljista kao i dokumenata poput medicinskih kartona na primer) koju ažuriraju svi korisnici zajedno i istovremeno.

Glavni potencijal blockchain tehnologije leži u decentralizaciji vođenja evidencije transakcije ili dokumenata, što u velikoj meri otežava prevare. Zbog načina kako se transakcije ili dokumenti smešteni u blockchain kriptografski povezuju, izuzetno je otežana i naknadna izmena zapisa, što garantuje integritet podataka i neporecivost. Sadržaj blockchain evidencije takođe može biti javan i lako dostupan onlajn, što daje veliku transparentnost transakcija. Decentralizovani blockchain otvara i mogućnost korisnicima da sami budu vlasnici svojih podataka (svog kripto-novca, ličnih dokumenata i drugih digitalnih vrednosti) i da utiču na to kako i ko će im pristupati kroz transakcije. S obzirom da je kompletan sistem evidencija kroz blockchain softverski automatizovan, nije potrebno puno ljudskih i administrativnih resursa, te su troškovi evidencije – a samim tim i transakcija – potencijalno značajno manji.

Pa ipak, istinska decentralizovanost koja uključuje sve korisnike nekog blockchain-a zahteva veliku kompleksnost u evidentiranju transakcija, te u praksi takvi sistemi mogu biti relativno spori, što posebno utiče na efikasnost transakcija kriptovaluta baziranih na blockchain-u.

Kriptovalute zasnovane na blockchain-u, stoga, imaju slične karakteristike: isključuju posrednika od poverenja (poput banaka) u evidentiranju transakcija i donose poverenje bez posrednika kroz softverski kôd; transakcije nisu naknadno izmenjive jer je gotovo nemoguće retroaktivno promeniti zapise; omogućavaju transparentnost praćenja transakcija od (digitalnog) novčanika do novčanika. Kriptovalute koje nisu potpuno decentralizovane – odnosno gde u overi transakcija ne učestvuju svi korisnici već postoji limitirani broj profesionalnih verifikatora – vraćaju posrednika u igru (te time potencijalno i pitanje poverenja u tog posrednika), ali umanjuju tehnološku kompleksnost realizacije evidencije te mogu imati veću brzinu realizacije transakcija (reda sekundi ili minuta). Velika prednost kriptovaluta jeste u redukciji administracije za vođenje evidencije uplata i isplata (što se realizuje kroz softverski kôd), te takse za prenost sredstava mogu biti minimalne (reda centa). Konačno i ne manje važno, s obzirom da su i blockchain i kriptovalute zapravo samo aplikacije koje se lako pokreću i koriste preko Interneta, imaju globalnu pokrivenost i potencijal da se koriste kao jedinstveno globalno sredstvo plaćanja – dostupne svima u svakom momentu.

Kriptovalute imaju i jedan broj mana. Na prvom mestu jeste volatilnost odnosno izuzetna nestabilnost vrednosti, jer vrednost većine valuta određuje isključivo ponuda i potražnja, te su podložne efektima špekulacija tržišta. Pritom, od gotovo 1500 kripto-valuta koje već postoje, mnoge – kao i mnoge koje nastaju – zapravo imaju ulogu token-a odnosno neke vrste digitalnih vaučera ili bonova koji se izdaju u zamenu za učešće u finansiranju raznih projekata i inicijativa; vrednost token-a, međutim, često nije povezana sa vrednošću projekta već isključivo sa potražnjom, i mogu biti korišćeni za razne špekulacije kroz veštačko obaranje i podizanje vrednosti – te i sami token-i mogu biti “ček bez pokrića”. Takođe, poverenje u operatore centralizovanih kriptovaluta – kao posrednike u evidenciji transakcija – i njihove namere i likvidnost jeste upitna; poverenje u kôd i tehnologiju realizacije blockchain-a u slučaju decentralizovanih kriptovaluta takođe može biti upitna, ali značajno manje nego u drugim (pa i tradicionalnim) sistemima jer je kôd najčešće otvoren i transparentan. Konačno, veća primena kriptovaluta od strane krajnjih korisnika za kupovinu robe ili plaćanja usluga (mada postoji dosta primera gde je moguće u restoranima recimo – pa i u Srbiji – plaćati u kriptovalutama) zavisi i od mogućnosti promene regularnih svetskih valuta (takozvanih fiat valuta) u kriptovalute što je još uvek relativno kompleksan, a ponekad i skup, poduhvat, što obesmišljava glavne prednosti kriptovaluta i utiče na to da se one još uvek mahom koriste u transakcijama, štednji i špekulacijama. Zbog svega ovoga, jako je važno dobro se informisati o postojećim kriptovalutama i karakteristikama svake, te pažljivo birati one koje su pogodne za određenu primenu.

U ovu priču važno je uključiti i koncept pametnih ugovora, odnosno softverskog koda koji automatski proverava da li su uslovi za realizaciju ugovora stečeni (na primer da je zapis o vlasništvu u javnom katastru promenjen) te izvršava ugovorne obaveze (na primer vrši transfer iznosa sa jednog računa na drugi), čime se mogu izbaciti posrednici i iz realizacije ugovora, i automatizovati realizacija.

Primena kriptovaluta i blockchain-a za razvoj društva i humanitarni rad

Potencijale, kao i rizike primene kriptovaluta i blockchain-a za razvoj društva i humanitarni rad, najlakše je predstaviti i diskutovati kroz postojeće potrebe društva, kao i specifične primere primene.

Prema podacima Svetske banke, oko dve milijarde odraslih ljudi na planeti nema pristup osnovnim bankovnim uslugama. Finansijska inkluzija važi za jedan od najbitnih indikatora razvoja društva. Kriptovalute omogućuju pristup bankovnim uslugama bez potrebe pristupu klasičnim bankama, čak i bez potrebe identifikacionih dokumenata (ali legalnost je u tom slučaju upitna, jer sve naprednija regulativa stupa na scenu vremenom). Jednostavnost izvršenja mikro-transakcija, obezbeđivanje strana u transakciji kroz pametne ugovore, kao i male takse na transakcije, mogu biti od velike koristi pogotovo siromašnijim slojevima društva.

Mogućnost povlačenja kredita za mnoge građane je problem: iako imaju pristup bankama i uslugama tekućih računa i platnih kartica, mnogi ne ispunjavaju uslove za dobijanje neophodnih kredita zbog nedostatka kreditne istorije. Neke statistike govore, na primer, da četvrtina stanovništva SAD nema uslova za dobijanje potrebnih kredita. Blockchain i kriptovalute daju osnovu za pokretanje projekata za kreditiranje korisnika od strane drugih korisnika, bez posredstva banaka i finansijskih institucija. Start-up projekat Celsius Network (više ovde), koja se realizuje iz Srbije, je nedavno prikupio 50 miliona dolara investicije za platformu za decentralizovano kreditiranje i pozajmice na osnovu posedovanja kriptovaluta, bez trećih lica kao posrednika, u kojoj mreža verifikuje kreditni rejting.

Kriptovalute imaju određenih prednosti (ali i mana) u prikupljanju humanitarne pomoći. Global Sun Foundation (više ovde) je inicijativa nekoliko vodećih ljudi iz oblasti blockchain tehnologije da se osnuje globalni humanitarni fond, sa donacijama kroz kriptovalute. S obzirom na lakoću kreiranja pojedinačnih adresa za donacije za pojedinačne korisnike donacija, i transparentnost protoka kriptovaluta, svaka uplata bi se javno mogla ispratiti kako bi se utvrdilo da je celokupan poslati iznos i zavšio kod krajnjeg korisnika. Takođe, s obzirom na minimalnu administraciju, takse bi takođe bile značajno manje nego u slučaju uplata u tradicionalnim valutama, što bi značilo da više uplaćenog novca završava kod kranjeg korisnika. U slučaju vremenski osetljivih pomoći, poput onih za medicinske intervencije, činjenica da se brže mogu sakupiti potrebna sredstva može značiti i spašen život.

Prikupljanje humanitarne pomoći se može nadgraditi upotrebom pametnih ugovora, koji mogu garantovati da će se novac prebaciti samo u koliko je upotrebljen u zacrtane svrhe; u supronom će biti automatski vraćen donatoru. Ovakve inicijative imaće još više smisla kada i sami krajnji korisnici budu u prilici da troše kriptovalute direktno, odnosno da njima plaćaju usluge i opremu; za sada, kranji korisnici ipak moraju da kriptovalute pretvore u redovne valute. Uz to, postoji rizik od volatilnosti vrednosti kriptovaluta – uplaćeni iznos može preko noći postati značajno manje vredan, ali i značajno vredniji.

Mnoge države koje imaju veliku dijasporu, među kojima je i Srbija, dobijaju značajne finansijske kontribucije kroz doznake iz inostranstva. Troškovi transakcija doznaka iz inostranstva u Srbiji su trenutno oko 8%, i ne postoji transparentnost kako i gde se taj novac troši. Razvojni program Unijedinjenih nacija (UNDP) u Srbiji, u partnerstvu sa AID:Tech, koristi blockchain tehnologiju za evidentiranje digitalnog identiteta (više ovde) primalaca doznaka, i omogući im da sredstva dobiju direktno. Očekuje se da će to smanjiti troškove individualnih transfera za preko 2%. Umesto da šalje sredstva u kešu, dijaspora će biti u mogućnosti da kupi vaučere za određene artikle i usluge, poput hrane ili struje. Vaučeri će biti direktno slati primaocima kroz njihov digitalni identitet, a oni će sredstva moći da utroše na samim lokacijama kupovine ili kroz mobilnu aplikaciju da plate struju, gas, hranu, i slično.

Projekat VR All Art (više ovde)omogućava kreiranje virtuelnih kupoprodajnih galerija slika, i praćenje transakcija i vlasništva nad određenim slikama kroz blockchain. Pametnim ugovorima je planirano obezbeđivanje kupaca i prodavaca, jer se transfer novca u kriptovalutama izvršava automatski tek kada se aktiviraju određeni uslovi. Štaviše, pametni ugovori nose i obezbeđenje za autore, garantujući da će svaki put kada slika promeni vlasnika određeni iznost u kriptovalutama automatski biti uplaćen i samom autoru. Time se može obezbediti ekonomska stabilnost i za umetnike, što može biti posebno značajno za umetničke kolonije u manjim zajednicama ili zemljama u razvoju.

Blokchain tehnologija se može koristiti u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju za rešavanje pravnih problema, međusobnih dogovora i ugovora. Na taj način se pojeftinjuje i administrativno olakšava proces. Celokupan dogovor – na primer o vlasništvu nad zemljom i o međama, ili o trgovini namirnicama – se nalazi zapisan u blokchainu, strane potpisnice su vrlo jasno definisane, vremenski okviri takođe, a ugovor može biti pametan tako da automatski aktivira isplatu ili neku drugu akciju koja je deo sporazuma. Na taj način se dobijaju dodatne garancije da će ugovori biti realizovani, a izbegava se uvođenje treće strane i birokratskog aparata i smanjuje se skupa, kompleksna i vremenski konzumirajuća administracija. Upotreba kriptovaluta može smanjiti i troškove finansijskih transakcija.

Blockchain može biti koristan i u projektima zaštite životne sredine. World Wild Fundvodi projekat odgovornog praćenja celokupnog lanca u preradi jednog stabla, pa se finalni proizvod od drveta može povezati sa stablom od kojeg je nastao. Blokchain bi mogao da automatizuje ovaj proces i omogući veću trasnparentnost i efikasnost.

Konačno, velika količina privatnih podataka – od profila po društvenim mrežama, do medicinskih zapisa – razmenjuje se među marketinškim agencijama, kompanijama i istraživačkim centrima, obično uz visoke zarade. Ako bi se blockchain upotrebio da beleži sve transakcije naših podataka, a pametni ugovor dodao uz podatke da i vlasnici podataka dobiju određeni iznos u kriptovaluti svaki put kada se podacima trguje, raspodela sredstava koja nastaju iz trgovine privatnim podacima bila bi više „fer“ i donela dobiti i samim korisnicima. Koliko košta „prodati svoju kožu“, i da li je uopšte etički trgovati privatnošću, to je pitanje za neku posebnu diskusiju.